Nemoze svako biti doktor.Posteno je reci"Ja to
ne znam ili nemam cime". Neka im je dragi bog u pomoci.Ostaje nam samo -nemoc,bol i patnja.
Preporuke:
0
0
2
utorak, 30 jun 2009 12:56
Ko je pravi krivac za sistemske greške?
Dobar tekst. Neko iz struke je trebao da zasuče rukave i nabaci na hartiju sve ono o čemu se u lekarskim kuloarima svakodnevno divani. Zato hvala autoru i NSPM što mu je otvorio svoje stranice, jer tema je aktuelna i dotiče sve nas. Samo, to je jedna strana medalje. Ja sam pacijent. Ne slažem se sa vašim postavkama, pogotovo oko sistemskih grešaka. Jer, ko je pravi krivac što naše zdravstvo ima toliko sistemskih grešaka, što nemate protokol za saobraćajke, što je hepatitis izvan kontrole ili nešto treće, da ne nabrajam i ponavljam ono što ste vi istakli? Krivci ste vi, dragi moj doktore! U mojoj struci sva propisana pravila su doneli ljudi iz struke, a nadležno ministarstvo ih je samo aminovalo. Vaš ministar je iz struke. Dakle, šta čekate, zašto dopuštate da vozovi prolaze i nevini pacijenti postaju žrtve nečega što niste uradili? Dalje, korupcija je nedopustiva u svim segmentima društva, a pogotovo među vama jer, radi se o ljudskim životima. A što se tiče grešaka, one mogu biti svedene na "statistički podnošljivu meru" samo ako postoje norme, pravila igre, gde će se znati da lekar mora imati toliko i toliko staža pored nekog iskusnog kolege, pre nego što dobije mogućnost da samostalno postavlja dijagnoze i rešava pitanja života i smrti svojih pacijenata. O svemu tome ste pozvani upravo vi doktori da kažete svoju reč, javno i organizovano, pa da i upoznate medije sa tim čitavim skupom problema o kojima ste vi kao pojedinac progovorili, na čemu vam hvala. Vreme je da se i vaša struka reformiše i, naročito, humanizuje.
Preporuke:
0
0
3
utorak, 30 jun 2009 13:19
mali mix
Sistemskih propusta ima mnogo u zdravstvu, posebno od 2005. kada su doneti "reformski" zakoni.
Najveci udarac je cl 199. Zakona o zdravstvenoj zastiti koji omogucava da drzavni lekar bude istovremeno i privatnik, sto je ociti konflikt interesa i sudar zakona i lekarske etike.
To je dovelo do mnogih tragicnih ishoda proteklih godina.
Sama lekarska komora, kako je napravljena, nije u stanu da se izbori sa lekarskim greskama jer dominira birokrastki, partijski i komercijalni karakter ove organizacije koje je pre javno preduzece sa svojim monopolom nego demokratsko i transparento udruzenje lekara.
Preporuke:
0
0
4
utorak, 30 jun 2009 14:13
Baja Patak
Sa dosta stavova mog (mlađeg) kolege se mogu složiti, ali – veoma mi smetaju dve stvari: 1. Terminologija (ružni, rogobatni srpski „newspeak“) i 2. Njegova osnovna pogrešna postavka, o suštini i korenu svih problema (o tom – potom).
1. Terminologija – samo dva od više primera. Čemu služi upotreba reči „malpraksa“, umesto npr. „nestručno (nesavesno) lečenje“? Valjda da bi učenije zvučao? Govoreći o „edukaciji“ umesto „obrazovanju (usavršavanju)“, autor upada i u apsurd: „...potrebno je imati edukovanu široku bazu doktora na teritoriji cele Srbije, obučenih i edukovanih... “. Čemu taj pleonazam, sem ako nije hteo da naglasi da su obučeni, a ne goli, a ipak edukovani? 2. Mnogo gore je ovo: „ ...svedoci smo da naše društvo skoro dve decenije živi u .... sveopštoj eroziji morala... ".Treba znati da je erozija morala u društvu, a samim tim i u profesiji počela ne pre 20 godina, nego od kraja 1944g. Prigrabivši vlast, komunisti su izvršili temeljnu čistku Univerziteta. Prvih poratnih godina na Medicinski fakultet su primani samo SKOJ-evci i „svesni“ omladinci. „Reakcionarni“ nastavnici su bili izbačeni, opstali su samo pokorni predratni (marionete), a čim je prva generacija SKOJ-evaca (kako-tako) diplomirala, preuzela je kormilo. Moja generacija (upisana 1957 g.) mogla je jasno da uoči razliku – jer čak i te marionete su u međusobnom, i ponašanju prema bolesnicima bili gospoda, a bivši SKOJ-evci su bili barabe u belim mantilima, suvereni vladari na katedrama. Oni su, hteli – ne hteli, prenosili studentima svoj – prostački, siledžijski, barabski manir kolegijalnog ophođenja i ophođenja prema bolesnicima. To je zračilo sa generacije na generaciju studenata. Posledice su vidljive i danas. To – između ostalog, kao i karijerizam, ulizištvo, laktaštvo, i nedostatak volje za stručnim usavršavanjem i praćenjem stručne literature i leži u korenu sadašnjih problema. Poslednjih 20 godina su samo logičan nastavak prethodnih 45. Proći će decenije dok se stanje popravi. Ako uopšte još i može.
Preporuke:
0
0
5
utorak, 30 jun 2009 16:05
racel
autor teksta citavo vreme hoce da opravda medicinske greske,koje u stvari nisu greske, jer se one desavaju kad neko radi.Kod nas su u pitanju propusti zbog nerada lekara.Danas sam licno bila povredena postupkom jednog lekara u zajecarskioj bolnici, gde se on ponasao kao da je rengen odeljenje njegovo.Oni zaboravljaju da su tamo gde su zbog nas, pacijenata, a ne mi zbog njih.A mogu da primetim i da su za svoj rad, tj. nerad odlicno placeni.Cast izuzecima, kojih na srecu jos ima, ali sve manje.
Preporuke:
0
0
6
utorak, 30 jun 2009 23:57
Pavle
Hvala NSPM što je dozvolilo da se čuje i misljenje lekara.
Hvala autoru teksta na uloženom trudu.
Hvala i onom delu čitaoca koji razumeju koliko energije treba biti uloženo da bi se rešili najkompleksniji medicinski problemi u realnim uslovima.
Preporuke:
0
0
7
sreda, 01 jul 2009 12:33
Crvenkapa
Školski primer verbalizma i frazeologije,ali i skribomanije. Lekarska greska, kao svaka druga profesionalna greske, prisutna je u svakom zdravstvu, kao i u srpskom, to nije sporno. Ali, kad smo već kod podataka - za prvih šest meseci ove godine, u državi DŽordžiji /SAD/ 40 lekara je sudski procesuirano i kažnjeno zbog propusta i to, od novčane do0 kazne zatvora. Toga ovde nema. Lekarska greška jeste POSLEDICA neznanja, nemara, viših sila / hajde da verujemo u to/, ali i KORUPCIJE, koja je u zemnlji Srbiji dosegla stepen koji se više ne može trpeti. Da skratim - imamo posla sa teškom DRUŠTVENOM BOLEŠĆU opasnijom od bilo koje bolesti pojedinca. Lek za tu boljku medicina nikad nije ni imala. Za nju je lek jaka pravna država, poštovanje ljudskih prava, objektivno sudstvo, zakoni koji važe za sve, bez obzira na funkciju, partijsku pripadnost i dubinu džepa bilo kog pojedinca. Nažalost, autor se time ne bavi. Zašto bi? ON ne bi ništa da menja, ali rad je da ućutka one koji nisu voljni da misle tuđom glavom i nudi neku od uloga u kultnoj drami "Plinsko svetlo" u kojoj glavna glumica ne sme da vidi ono što vidi, već ono što joj nalogodavac kaže. Nauništivi Kardelj i ostali teoretičari, još imaju sledbenike.
Preporuke:
0
0
8
četvrtak, 02 jul 2009 19:53
hiperborejac
Neko razume problem .. a neki su samo besni i zajedljivi.Masa nerealnih očekivanja.I besmislena floskula o tome da ko radi u državnom zdravstvu nema prava da radi u privatnom ! Komunizam u procvatu :-)( vidi pod Baja Patak , gore )
Pravi srpski komentari na vrlo pristojan tekst o jednom od problema u zdravstvu.
Interesantno je da u ovim novinskim sporovima ima uglavnom jedne strane ... pacijenata.
Nije loše ponekad popričati sa drugom stranom , doktorima , teško će se ovo rešiti ako obe strane nemaju ravnopravan tretman... bar u novinama.
at Baja Patak....realan komentar. Geneza problema je to što napisaste , ne samo u zdravstvu ali to je naš srpski duh .. on to voli.Zato nam je ovako.
Preporuke:
0
0
9
subota, 04 jul 2009 16:41
rotarijanac
Pitanje - postoje li pacijenti zbog doktora, ili doktori zbog pacijenata? Ko placa doktore? U kapitalizmu onaj ko placa postavlja i uslove, a ne obrnuto. U tome je problem. "Presaltavanje" morala, ali i mozga na neke druge /demokratske i kapitalisticke standarde/ doktorima nikako ne ide od ruke. Nije ni čudo, uskraćeni su za znanja iz prava i ekonomije, pa nije zameriti što to ne znaju i ne razumeju. Komunistička formula - radim prema mogućnostima, uzimam prema potrebama je sjajno funkcionisala za neke, što bi je menjali? E - ali u kapitalizmu je KONKURENCIJA zakon, odgovornost za sve ista, kao i zakon. Globalizacija je učinila i da nema elite, a to se izgleda, našim doktorima ne dopada. Nek zaustave vreme. Neće da može, lepo reče Šojić.
.jpg)
ne znam ili nemam cime". Neka im je dragi bog u pomoci.Ostaje nam samo -nemoc,bol i patnja.
Najveci udarac je cl 199. Zakona o zdravstvenoj zastiti koji omogucava da drzavni lekar bude istovremeno i privatnik, sto je ociti konflikt interesa i sudar zakona i lekarske etike.
To je dovelo do mnogih tragicnih ishoda proteklih godina.
Sama lekarska komora, kako je napravljena, nije u stanu da se izbori sa lekarskim greskama jer dominira birokrastki, partijski i komercijalni karakter ove organizacije koje je pre javno preduzece sa svojim monopolom nego demokratsko i transparento udruzenje lekara.
1. Terminologija – samo dva od više primera. Čemu služi upotreba reči „malpraksa“, umesto npr. „nestručno (nesavesno) lečenje“? Valjda da bi učenije zvučao? Govoreći o „edukaciji“ umesto „obrazovanju (usavršavanju)“, autor upada i u apsurd: „...potrebno je imati edukovanu široku bazu doktora na teritoriji cele Srbije, obučenih i edukovanih... “. Čemu taj pleonazam, sem ako nije hteo da naglasi da su obučeni, a ne goli, a ipak edukovani? 2. Mnogo gore je ovo: „ ...svedoci smo da naše društvo skoro dve decenije živi u .... sveopštoj eroziji morala... ".Treba znati da je erozija morala u društvu, a samim tim i u profesiji počela ne pre 20 godina, nego od kraja 1944g. Prigrabivši vlast, komunisti su izvršili temeljnu čistku Univerziteta. Prvih poratnih godina na Medicinski fakultet su primani samo SKOJ-evci i „svesni“ omladinci. „Reakcionarni“ nastavnici su bili izbačeni, opstali su samo pokorni predratni (marionete), a čim je prva generacija SKOJ-evaca (kako-tako) diplomirala, preuzela je kormilo. Moja generacija (upisana 1957 g.) mogla je jasno da uoči razliku – jer čak i te marionete su u međusobnom, i ponašanju prema bolesnicima bili gospoda, a bivši SKOJ-evci su bili barabe u belim mantilima, suvereni vladari na katedrama. Oni su, hteli – ne hteli, prenosili studentima svoj – prostački, siledžijski, barabski manir kolegijalnog ophođenja i ophođenja prema bolesnicima. To je zračilo sa generacije na generaciju studenata. Posledice su vidljive i danas. To – između ostalog, kao i karijerizam, ulizištvo, laktaštvo, i nedostatak volje za stručnim usavršavanjem i praćenjem stručne literature i leži u korenu sadašnjih problema. Poslednjih 20 godina su samo logičan nastavak prethodnih 45. Proći će decenije dok se stanje popravi. Ako uopšte još i može.
Hvala autoru teksta na uloženom trudu.
Hvala i onom delu čitaoca koji razumeju koliko energije treba biti uloženo da bi se rešili najkompleksniji medicinski problemi u realnim uslovima.
Pravi srpski komentari na vrlo pristojan tekst o jednom od problema u zdravstvu.
Interesantno je da u ovim novinskim sporovima ima uglavnom jedne strane ... pacijenata.
Nije loše ponekad popričati sa drugom stranom , doktorima , teško će se ovo rešiti ako obe strane nemaju ravnopravan tretman... bar u novinama.
at Baja Patak....realan komentar. Geneza problema je to što napisaste , ne samo u zdravstvu ali to je naš srpski duh .. on to voli.Zato nam je ovako.